TRUD,GLJIVA

Pečurka ili trud, kako se zove kod nas, je odlično sredstvo za dimilicu. U dimilici jako dugo traje i ima prijatan miris. Jedino je problem naći dovoljne količine ovog materijala, pa se na sajmovima pčelarstva prodaje pčelarima po pristupačnim cenama. Jednostavno isečem na komade i osušim bez kuvanja i tako može jako dugo da stoji sve do upotrebe. Na velikim pčelarskim farmama samo pečurku i koriste i dimilica se ne gasi po 5-6 sati najmanje dnevno. U dimilici može da se upali plinskim malim brenerom, ili ko nema brener može na dnu dimilice da se stavi malo parče potpaljene Hepo kockice za potpalu vatre koja je takodje veoma jeftina i tim plamenom brzo ce se upaliti pečurka. Ko i to nema može parčiće kartona ili delove korneta za pakovanje jaja u trgovinii da potpali pa njime da zapali sagorevajući materijal. Za kraće radove na pčelinjku koristim dobro osusene komade trulog mekog drveta (najčešće od vrbe) koje daje dosta veći dim od pečurke, ali dosta brže gori u dimilici. Isto se ova trulež može sakupiti, obično pored reke, osuši se i tako se cuva do upotrebe. Takodje često koristim i usitnjene delove kočanjke (šišarke) od okrunjenog kukuruza. Daju odličan obilan dim, a po nekima su solidno pomoćno sredstvo protiv varoe. Jedino je ovaj dim malo ljut za pčele i pčelara. Koristim po nekada, ali kada nemam medišne nastavke na košnicama i ljuske od očišćenih oraha. Daju jako gust dim, dugo traju u dimilici, ali se stvara neka garež u dimilici i po neka kap iz dimilice kao tamna mrlja padne na satonoše, ali se to lako odmah ocisti pčelarskim nožem. Mislim da ta mrlja osim estetskog izgleda nije ništa loše.

PRIPREMA PCELA ZA ZIMSKE DANE

PRIPREMA POGACE ZA POSTAVLJANJE U KOSNICU

DODAVANJE UTOPLJAVAJUCEG MATERIJALA (NOVINE)

Pcelar tokom zime treba zastititi pcelinje drustvo od mraza i vlage u kosnici.Mnogi pcelari stavljaju stiropor u kodnicu,ter papir ili slicno..Ja praktikuje i koristim obicne novine.Papir je dobar zato sto upija vlagu u kosnici i stiti pcelinje klube od hladnoce..

DODAVANJE POGACE I OKSALNA KISELINA

TRETIRANJE PCELA OKSALNOM KISELINOM

Oksalna kiselina se već odavno upotrebljava u tretiranju pčela protiv varoe, ali poslednjih godina se sve više preporučuje i o njoj se mnogo govori. Razlog tome je što spada u ekološka sredstva, što se posebno potencira u savremenom pčelarstvu. Oksalna kiselina se za tretiranje pčela primenjuje u vidu rastvora u šećernom sirupu i u vidu dima, koji nastaje kao posledica njene sublimacije (isparavanja). Iako je tretiranje sublimacijom (isparavanjem u posebnim napravama) pod dejstvom malih grejača, dosta jednostavno, ekonomično i brzo, ne preporučuje se zbog povećanog zagađenja same košnice (drveta) kristalima kiseline i veće opasnosti po pčelara pri tretiranju. Kao dosta pouzdan i efikasan način tretiranja, preporučuje se rastvor oksalne kiseline u šećernom sirupu. Koristi se topao sirup sa odnosom šećera i vode 1:1. Na 1 litar sirupa (oko 0,6kg šećera i 0,6l vode) dodaje se 35g oksalne kiseline (dihidrat oksalne kiseline), koja je u vidu praha. Kada se rastvori, može se pristupiti tretiranju pčela. Najpovoljniji trenutak je kada pčelinja društva ostanu bez legla, a to je u jesen, kada je temepratura vazduha preko 10 stepeni. Za tretiranje se može koristiti običan plastični špric, kojim se lako odmerava količina rastvora. Na svaku dobro zaposednutu "ulicu" pčela (prostor između dva rama) nakapava se (prska) 5ml rastvora, isključivo po pčelama, sa izvesne udaljenosti da bi se bar malo raspršila u kapi. Ukoliko ulica nije dobro zaposednuta, nakapava se srazmerno manje rastvora. Vrši se samo jedno tretiranje u sezoni i efikasnost je vrlo visoka. Više tretiranja na istu generaciju pčela bi imalo štetno dejstvo. Kao zaštitna sredstva pri radu, koriste se gumene rukavice i zaštitna maska.

RADOVI NA PCELINJAKU U DECEMBRU

Decembar je prvi zimski mesec kada zapravo postaje hladno i prestaje svakaki izlet pcela. Rad na pcelinjaku svodi se samo na proveru stanja, a posebno mira društva. Plasticnim ili gumenim crevom ciji se jedan kraj stavi u uvo, a drugi na leto, osluškuje se kako pcelinje društvo zimuje odnosno dali se normalno ponaša. Po zvuku koji dolazi iz košnice možemo vrlo pouzdano da utvrdimo da li pcelinje društvo normalno prezimljuje. Kad je zvuk jasan, ravnomeran, tih i dolazi iz neke dubine tada društvo normalno zimuje. Ako je zujanje pojacano to je znak da nešto nije u redu i to ili je društvo bez matice, ili je u košnici pretoplo ili nema dovoljno vazduha. Kod ovoga odmah mora da se pogleda leto da nije iznutra zatvoreno mrtvim pcelama kojima je bio skracen život usled zaraze varoom ili nešto nije u redu sa gornjom ventilacijom. Ako se primeti na letu usitnjeno sace i delovi pcela, a zujanje je pojacano, odmah moramo da posumnjamo da je u košnici ušao miš i uznemirava zimsko klube. Ako je zujanje oštro, a vrlo tiho to je znak da su zalihe hrane pri kraju, ili da se p?elinje klube našlo u nepovoljnom položaju, odnosno dalje od hrane, ili što je povezano s nedostatkom hrane, da je pcelama u klubetu hladno i da je temperatura u centru klubeta manja od 16OC, a na površini klubeta manja od 6OC. U svakom slucaju, to je znak da je pcelar negde pogrešio u pripremanju pcelinjeg društva za prezimljavanje. Sve što smo primetili i culi, odnosno problem koji se pojavio moramo upisati u naš dnevnik, da bi, kad se ukaže prilika mogli proveriti o cemu se radi ili da bi izvršili potrebnu intervenciju odmah, ako nam to vremenske prilike dozvoljavaju. Greške mogu da se isprave. Prošlog decembra ja sam intervenisao u dva slucaja. Kod prvog uspešno, a kod drugog neuspešno – društvo je uginulo kao što sevidi na slici zbog hrane. U prvom slucaju ulaz miša u košnicu kroz leto koje je bilo 1,5 cm visine. Košnica je uspešno sanirana, miš pobegao, a rastureno je gnezdo koje je napravljeno na tri okvira u polunastavku, koji je bio postavljen ispod nastavka, a podnjaca ocišcena od otpadaka saca i delova pcela i na kraju postavljen cešalj na leto (ovde se radi o mojoj greški nepostavljanja cešljeva na leto koje je bilo višlje od 1 cm.) U drugom slucaju društvo je uginulo jer je ostalo na jednom delu nastavka na pet okvira odvojeno od drugog dela nastavka s jednim okvirom mladog saca gde je bilo puno hrane. Ovde se radi o mojoj greški. Zaboravljen je jedan okvir s mladim sacem u sredini nastavka. Posebno je važno u decembru da se obavezno nadjemo na pcelinjaku kad je suncan i topao dan, a temperatura iznad 13OC, za vreme procisnog leta, jer u takvoj situaciji po izletu pcela možemo mnogo stvari da zakljucimo o stanju u pcelinjem društvu i njihovo ponašanje. Poželjno je da pcele preko zime imaju nekoliko procistnih letova u razmaku od po 4-6 nedelja što je garancija da ce pcele dobro prezimiti. Neophodno usavršavanje Za pcelara nema godišnjeg doba u koje bi mogao da kaže da nema posla. Decembar je mesec idealan i za edukaciju, odnosno teoretsko usavršavanje: citanje pcelarske literature (knjiga, casopisa), poseta kursevima i predavanjima koje organizuju pcelarska društva i slicno. Pcelari pocetnici za ovu vrstu priprema moraju da potroše najviše vremena, pošto njihove potrebe za teoretsko znanje je i najvece. Obogacujuci svoj knjižni fond, i svoje teoretsko znanje omogucice mladom pcelaru da lakše, bolje i uspešnije rešava prakticne probleme.