RADOVI NA PCELINJAKU TOKOM MARTA MESECA

U martu mesecu počinje aktivna pčelarska sezona, i radovi na pčelinjaku u ovom mesecu su izuzetno važni za razvoj pčelinje zajednice. Pčelinje društvo u ovom periodu prolazi kroz jedan od kritičnih perioda razvoja jer: - u pčelinjem gnezdu već ima dosta legla, iz dana u dan biće ga sve više, a temperaturu mu trebaju održavati na kostantnom nivou bez obzira na vremenske prilike u martu; - vrši se zamena pčela novim, a u jednom periodu zimskih pčela je sve manje, što stvara kritičnu situaciju koju samo prebrođuju samo jake pčelinje zajednice; - već od kraja marta matica počinje da polaže jaja za pčele koje će učestvovati u bagremovoj paši, pa je vrlo važno da ih je što više . Sasvim je sigurno da je mart mesec veoma važan za razvoj pčelinjih društava, a ako se nešto propusti u ovom mesecu, ne može se nadoknaditi u pogledu ostvarivanja visokih prinosa meda. Tokom marta broj izleženih mladih pčela je veći od broja uginulih zimskih pčela, pa će društvo krajem marta biti jače nego na njegovom početku za oko 10%. Jaka društva su tokom zime trošila malo hrane po jednoj pčeli, pa su sada sposobna da bez ikakve pomoći pčelara dočekaju april, ali samo ako imaju dovoljne količine hrane. Po lepom i sunčanom vremenu, kada ja temperatura oko 18 stepeni treba izvršiti prvi detaljan prolećni pregled pčelinjih društava. Ovo je jedan od najvažnijih pregleda u godini. Sve nepravilnosti, ukoliko ih ima, treba tokom pregleda otkloniti, gnezdo preurediti, ramove sa starim saćem izvaditi, gnezdo suziti prema jačini pčelinje zajednice, košnicu ponovo utopliti i pažljivo zatvoriti. Dešava se, da se prilikom pregleda pčelinjih društava ustanovi da poneko društvo nema maticu; ili da je u nekom društvu matica postala trutuša; ili da u nekom društvu ima mali broj pčela radilica i td. Sva ona društva gde je uočena neka nepravilnost, treba sanirati, jer u protivnom mogu brzo uginuti. Društvima bez dovoljno hrane, prihranjivanjem obezbediti normalne količine rezervne hrane, sve dok se ne otklone svi nedostaci. Marta meseca počinjemo sa stimulativnim prihranjivanjem. Stimulativnim prihranjivanjem podstiče se da matica polaže veći broj jaja, a društvo u celini da intenzivnije hrani maticu i leglo, pa se takvo društvo brže razvija. Određivanje stimulativnog prihranjivanja se određuje prema klimatskim uslovima, odnosno sa razvojem pčelinje paše. Prihranjivanje se može vršiti dodavanjem svake večeri 200-300 g šećernog sirupa (razmera 1:1). Ako u košnici ima dosta meda, umesto stimulativnog prihranjivanja, mogu se svakih 3-5 dana sa ramova napunjenih medom skinuti voštani poklopci na površini jednakoj polovini čovečije šake. Taj med pčele preuzimaju i stavljaju ga bliže pčelinjem leglu. Okretanjem celih nastavaka za 180 stepeni, takođe se može zameniti stimulativno prihranjivanje. Ono se vrši sve dok unos nektara iz prirode ne bude zadovoljavajući, tako da stimuliše maticu da polaže veći broj jaja. Pčelari treba da prate unos nektara i da ne dozvole da se ceo prostor u gnezdu ispuni i matica blokira tako da nema prostora da polaže jaja. Zato se vrši povremeno proširivanje gnezda. Prvo se doda jedan ram sa praznim saćem sa jedne strane legla, a posle dva do tri dana i sa druge strane legla. Ovim merama pčelar pomaže pčelama da lakše održavaju potrebnu mikroklimu, da matica ima bolje uslove za polaganje jaja, i da pčele bolje neguju leglo. TEKST JE SA JEDNOG VEOMA DOBROG BLOGA KOJI NISAM MOGAO DA IZOSTAVIM A DA GA NE OBJAVIM.... HVALA NA PAZNJI

RADOVI U PCELINJAKU TOKOM APRILA

RADOVI U PCELINJAKU TOKOM APRILA Pčele u aprilu sve intenzivnije opšte s okolinom i u košnicu unose nektar, cvjetni prah i vodu. U košnici se iz dana u dan pojačavaju aktivnosti: brzo se proširuje leglo, priprema hrana, prerađuje i konzerviše polen. Zadatak pčelara je da pomno prati razvoj pčelinjih društava, blagovremeno proširi pčelinje gnijezdo, podstakne razvoj legla, slabija društva pripoji jačim i kontroliše zdravstveno stanje. U aprilu se postavlja ram građevnjak kao biološki metod borbe protiv varoe. Ram se stavlja u centru legla kada je prisutnost legla najveća i koje je najinteresantnije za varou. Ram lovac stavlja se kao jedini ram s otvorenim leglom. Tako sve ženke krpelja varoe napadnu ponuđene larve. Kada leglo bude potpuno poklopljeno ram se vadi iz košnice i pretapa. Postupak se opet može ponoviti. U aprilu je obimna paša a čine je: topola, brest, trnjina, kruška, jabuka, razne trave, maslačak, uljana repica, ribizla, džanarika, borovnica, divlje voćne vrste. Veliku pažnju je neophodno pokloniti zdravstvenom pregledu pčelinjih društava. Redovno uzimati uzorke i ispitivati a ukoliko se utvrdi bolest pravovremeno obaviti liječenje. Jačanjem pčelinja društva mogu dobiti nagon za rojenje što svakako treba spriječiti. Prihranjivanje društava se vrši tečnim sirupom uz dodavanje stimulansa za bolje polaganje jaja. Pčele se redovno prihranjuju a posebno za vrijeme hladnih, kišnih i vjetrovitih dana kada su letovi onemogućeni. Važno je da se prihranjivanjem ne izazove grabež. Međutim, ne smije se izazvati grabež. Ukoliko se pčelinje društvo nalazi samo u plodištu a maksimalno se razvija, obavezno je dodati što prije nastavak sa saćem ili satnim osnovama. Tokom aprila odvija se burni razvoj pčelinjeg društva pa pčelari treba da se angažuju na obezbjeđenju uslova neophodnih za odgajanje što je moguće većeg broja radilica. Rezervni satovi se dodaju između okvira s leglom i rama s cvjetnim prahom. U ovom periodu pčelinje gnijezdo u košnicama s višekorpusnim plodištem proširuje se u početku preuređenjem a kasnije dodavanjem novih nastavaka. Pod preuređenjem se podrazumijeva promjena mesta nastavaka gdje se gornji nastavak postavi dolje a donji nastavak gore. Blagovremeno se proširuju plodišni a po potrebi i medišni prostor. Ramovi za proširivanje gnijezda dodaju se uvijek između poslednjeg rama sa leglom i rama sa medom i cvjetnim prahom. Kod LR, fararovih i drugih nastavljača plodišni prostor se proširuje dodavanjem kompletnih nastavaka. Sada se vrši detaljan pregled i društva se razvrstavaju na proizvodna i pomoćna. U aprilu se postavljaju hvatači cvjetnog praha, organizuje se sjetva i sadnja medonosnog bilja. Privode se kraju aktivnosti na pripremanju proizvodnje rojeva, matica, mleča, propolisa i drugih pčelinjih proizvoda. Ukoliko se u pčelinjem društvu zapazi prisustvo varoe, krečnog legla i simptomi drugih bolesti, treba izvršiti odgovarajuće tretmane, ali uz strogo poštovanje uputstava ljekovitih preparata. Slabe zajednice ne pojačavati na račun jakih, jer se time jake ometaju u razvoju, a slabe ne mogu dovesti do optimalne snage. Jaka društva podsticati na avjetodavna služba u biljnoj proizvodnji - 2 - intenzivan razvoj, s tim da se pazi kako ne bi dobili nagon za rojenje. Slaba društva se jednostavno pripajaju društvima srednje jačine i time ova druga za kraće vrijeme se prevode u kategoriju jakih. Spajanje društava obavlja se u predvečernjim časovima kada prestane izlijetanje pčela, kako bi im se mirisi tokom noći izjednačili. Takva društva se prihranjuju sirupom tokom više dana. Uvijek se spaja slabo sa srednje jakim društvom pri čemu se uklanja matica iz slabog društva. Društva koja se spajaju mogu se isprskati kolonjskom vodom, bosiljkom, ljutom rakijom, sokom crnog luka i dr. Sve ove materije mogu se miješati sa šećernim sirupom. Taj postupak se može izvoditi i preko jednoslojne novinske hartije, gdje će je pčele za 24 sata progristi i spojiti se bez ikakve borbe. Utopljavajući materijal se uklanja u vrijeme kada društvo pojača snagu, dani budu ljepši i topliji. Tada se smanjuje broj radilica koje rade na provjetravanju gnijezda i oslobađanju viška vode iz košnice.

MARTOVSKO OTVARANJE KOSNICA

PREGLED TREBA DA BUDE STO KRACI I OMOGUCI UVID U SNAGU I ZDRAVSTVENO STANJE ZAJEDNICA,KVALITET MATICE,KOLICINU I RASPORED HRANE. Lepe dane u martu treba iskoristiti na najneopjodnije radove.Pod tim se prevashodno podrazumeva otvaranje kosnica radi uvida u postojece stanje zajednica,da bi pcelar blagovremeno obezbedio povoljnije uslove za njihov brzi prolecni razvoj.Pregledom ce se ustanoviti snaga i zdravstveno stanje drustva,velicina legla,kvalitet matice i kolicina hrane. Ovaj posao ne treba pocinjati bez umerenog zadimljavanja.Prvo se dim ubaci kroz leto,a potom u kosnicu odozgo,ispod poklopne daske.Veoma je vazno da se pcele ne razdrazuju,da se ne lupa i ne pomeraju kosnice.Ako se pomere i uznemiravaju moze doci do izdvajanja i uginuca klubeta.Zato okvir treba polako podici i drzati sto nize iznad kosnice. Da bi se samo video polozaj i izgled pcelinjeg klubeta,kosnica se delimicno moze pogledati kada je temperatura 10-12 stepeni.Ramove ne treba pomerati ako je niza od 14 stepeni,a kosnice se potpuno mogu otvoriti i pregledati leglo tek kada temperatura dostigne 17 stepeni. Naravno, pregled treba da bude sto kraci.Snaga pcelinjeg drustva procenjuje se po broju zaposlenih ulica.Dobro razvijena zajednica u kosnicama tipa LR i AZ u martu zauzima skoro sve ulice gornjeg nastavka.Ako su pcele u poloskama ili DB kosnicama na sedam ramova, to je zadovoljavajuce. Snaga drustva procenjuje se po izgledu legla, koje treba da bude zbijeno, bez praznih celija.AKo nije tako,uzroci su stara i losa matica,slaba zajednica,prisustvo bolesti i nedostatak hrane. Potrosnja hrane u zimskim mesecima nije velika.Medjutim,kada se pojavi leglo,naglo se povecava.Pocetkom marta u kosnici treba da ima najmanje desetak kilograma meda. Rezerve se razunaju tako sto pun okvir poloske ima oko tri,a nastavljaca dva kilograma meda. VAZNO JE NAPOMENUTI!!!! Cim se pojavi leglo, drustva pocinju sa aktivnostima i da sacuvavaju toplotu u kosnici. U tome im treba pomoc zadrzavanja ili dodavanja toplotnog pokrivaca. Prilikom pregleda legla,matici treba obezbediti prazno sace u centru klubeta, da bi bolje polagala jaja, a pcele uspesnije negovale leglo i obnavljale drustvo.

NESTO NOVO 2015

Salas 12.12.2014 Suvi Do Zagubica

FACELIJA

Jedan broj pčelara uveliko gaji medonosnu biljku faceliju i na taj način najdirektnije utiče na dužinu perioda i obim pčelinje paše. U selu Donjem Brocu kod Bijeljine po gajenju ove medonosne biljke pročuli su se ugledni pčelari braća Ljubojevići – Milorad i Jovan, koji su i afirmisani proizvođači sjemena ove biljke. Facelija je porijeklom iz Sjeverne Amerike i rasprostranjena je u Srednjoj i Južnoj Americi, Meksiku i Peruu, uglavnom u planinskim predjelima. Ova jednogodišnja zeljasta biljka je stigla u Evropu 1832. godine. Smatraju je najmedonosnijom biljkom jer se sa jednog hektara može dobiti i 500 kilograma meda. Med je prvorazredan, svijetlo-žut ili bezbojan, dugo ostaje u tečnom stanju, vrlo prijatnog ukusa i mirisa, i odličnog je kvaliteta. Kad kristališe blijede je boje i sitnih kristala, pa je prikladan za pripremanje mednih pasta. Polen je plavičaste boje, presudan za razvoj pčelinjeg društva u jesen i dobro prezimljavanje. Vegetacioni period je oko 120 do 140 dana, od sjetve do fiziološke zrelosti sjemena. U našim krajevima njen značaj za pčelarstvo je veliki jer se na našim prostorima poslije bagrema i bagremca veoma često dešava bespašni period, koji traje do suncokreta. A suncokreta je u Republici Srpskoj još uvijek malo na poljima. Facelija nudi mogućnost da se pravilno odgovori na problem junske bezpaše i da se društvo adekvatno pripremi za sve lošije i lošije pašne uslove u julu mjesecu. Kada je riječ o morfološko-biološkim osobinama, korijen joj je vretenast, stablo uspravno, jako maljavo, od 30 do 100 centimetara visine, dobro obraslo višćem. List je složen, malo rasječen, jako maljav. Cvijet je plavo-ljubičast ili modroplav, dekorativan, skupljen u klasolike cvasti i sastavljen od uvojaka (četiri do sedam) koji se obrazuju na vrhu stabla i bočnih grana. Cvjetovi su sitni, izduženi, u cvasti ima oko 40 do 70 cvjetova. Facelija je strano oplodna entomofilna biljka. Plod je višesjemena čaura, koja lako puca. Sjeme je ovalno i neravnomjerno sazrijeva. Pčelari koji žele da siju ovu poljoprivrednu kulturu moraju imati u vidu da su ulaganja značajna. Ukoliko nemate svoje zemljište, moraju se planirati sredstva za zakup, potom slijede troškovi: oranja i prepreme za sjetvu (tanjiranje), NPK đubrivo i troškovi njegovog rasturanja, prskanje preparatima protiv korova (dobra su iskustva sa treflanom i župilanom), sjeme, sjetva, valjanje, prskanje, skidanje sjemena kombajnom za djetelinu i na sve to valja dodati troškove transporta. Pored idealno obrađenog i nađubrenog zemljišta facelija zahtijeva i vlagu, a to znači da sa poslovima treba požuriti i obaviti ih dok ima dovoljno vlage, najbolje do 15. marta. Blagovremenom sjetvom rješava se i problem korova jer facelija kreće rano i pravi gust sklop tako da zaustavlja rast korovskih biljaka. Očigledno je da facelija dosta traži, ali zato veoma dosta daje. Unos je izvanredan pa se i najiskusniji pčelari prijatno iznenađuju kada vide šta vaga pokazuje. Danas u svijetu postoji veći broj sorata, holandske “Angelija” i “Julija”, ruska “Razjaneskaja” i domaće sorte stvorene u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Sorta “Julija” je dosta zastupljena na našim prostorima, nešto je bujnija pa daje veći prinos sjemena, a medonosna je i može dati 600 kilograma meda po hektaru. Facelija je leguminozna biljka i na njenom korijenu razvijaju se bakterije azotofiksatori sposobne da apsorbuju elementarni azot iz vazduha. Korijen facelije prodire u dubinu do 70 centimetara u gustom sklopu, popravlja strukturu zemljišta i nakon završene vegetacije izumire ostavljajući značajne količine azota u zemljištu. S obzirom da je pčelinja paša iz godine u godinu sve varljivija, bilo bi veoma značajno da se facelija nađe u plodoredu naših poljoprivrednih domaćinstava. Proizvodnja sjemena je veoma profitabilan posao, traženo je na tržištu (pa i stranom), a pčelari bi svakako imali najviše koristi.

TRUD,GLJIVA

Pečurka ili trud, kako se zove kod nas, je odlično sredstvo za dimilicu. U dimilici jako dugo traje i ima prijatan miris. Jedino je problem naći dovoljne količine ovog materijala, pa se na sajmovima pčelarstva prodaje pčelarima po pristupačnim cenama. Jednostavno isečem na komade i osušim bez kuvanja i tako može jako dugo da stoji sve do upotrebe. Na velikim pčelarskim farmama samo pečurku i koriste i dimilica se ne gasi po 5-6 sati najmanje dnevno. U dimilici može da se upali plinskim malim brenerom, ili ko nema brener može na dnu dimilice da se stavi malo parče potpaljene Hepo kockice za potpalu vatre koja je takodje veoma jeftina i tim plamenom brzo ce se upaliti pečurka. Ko i to nema može parčiće kartona ili delove korneta za pakovanje jaja u trgovinii da potpali pa njime da zapali sagorevajući materijal. Za kraće radove na pčelinjku koristim dobro osusene komade trulog mekog drveta (najčešće od vrbe) koje daje dosta veći dim od pečurke, ali dosta brže gori u dimilici. Isto se ova trulež može sakupiti, obično pored reke, osuši se i tako se cuva do upotrebe. Takodje često koristim i usitnjene delove kočanjke (šišarke) od okrunjenog kukuruza. Daju odličan obilan dim, a po nekima su solidno pomoćno sredstvo protiv varoe. Jedino je ovaj dim malo ljut za pčele i pčelara. Koristim po nekada, ali kada nemam medišne nastavke na košnicama i ljuske od očišćenih oraha. Daju jako gust dim, dugo traju u dimilici, ali se stvara neka garež u dimilici i po neka kap iz dimilice kao tamna mrlja padne na satonoše, ali se to lako odmah ocisti pčelarskim nožem. Mislim da ta mrlja osim estetskog izgleda nije ništa loše.