SAJAM MEDA ZAGUBICA 2013

VAROA

Varroa je rod nametnika, grinja koja napada medonosne pčele. Danas u 21 veku varroa kao nametnik i varoza kao bolest postaju jedan od najvećih svetskih problema u pčelarstvu. Grinja Varroa ako se ne tretira pčelinja zajednica preventivno, pravovremeno i adekvatnim sredstvima sposobna je zbog brzog razmnožavanja uništiti pčelinju zajednicu. To je problem kojeg danas ne može izbjeći ni jedan pčelar. Varroa kao nametnik pokazala je sposobnost stvaranja otpornosti na sredstva koja su se koristila u počecima. Pojedina su sredstva pokazala osim toga nedozvoljene i štetne ostatke u medu. Tokom godina varroa se sve više proučavala pa su otkrivene i neke alternativne metode lječenja i tretmana koji uključuju primjenu prirodnih i biotehničkih metoda suzbijanja i lječenja. Naravno ne postoji ni jedan univerzalan i pouzdan tretman. Od brojnih procedura pčelar mora svaku prilagoditi sebi i svom načinu pčelarenja. Razlikujemo sledeće vrste varroe: Varroa destructor - opasnija vrsta rasprostranjena po otovo cijelom svijetu koja napada Azijsku vrstu pčela - Apis cerana i Apis mellifera - Europsku medonosni pčelu Varroa jacobsoni - manje opasna grinja koja napada Azijsku medonosnu pčelu (Apis cerana) Varroza je bolest poklopljenog legla - većinom trutovskog i odraslih pčela uzrokovana grinjom varroe. Lječenje varroze složen je posao koji zahtjeva educiranog i odgovornog pčelara. Iako su te dvije varroe jacobsoni i destructor različitih populacija na pogled gotovo jednake njihovo se parazitsko ponašanje na europskoj medonosnoj pčeli (Apis mellifera) uvelike razlikuje. Tretman protiv varroe ne smije ostaviti tragove u pčelinjim proizvodima. Pčelar treba imati u vidu da svaki tretman koji utječe na varrou djeluje više ili manje na pčele. Pčela neke tretmane preživi isključivo zahvaljujući činjenici da je veća i otpornija od sićušne grinje nametnika koji ju urožava, ali pojedini tretmani negativno utječu na ionako kratak životni vijek pčele. Kako samo zdrava i jaka pčelinja zajednica pčelaru može osigurati dobru pčelarsku sezonu, svaki pčelar zna da je tretman u borbi protiv ove grinje nužan i da mora biti u skladu sa dosadašnjim stečenim iskustvima. Neka sredstva ako ih se primjenjuje na pogrešan način negativno utječu na pčelinju maticu, neka se ne smiju koristiti kad ima lela dok neka ne koristimo za vrijeme medonosnih paša.

POGACA ZA PCELE

Do proleća pčele obično ne stradaju od gladi,osim u izuzetnim slučajevima,i to krivicom pčelara kada im se u jesen ne obezbede dovoljne količine meda.Pčele u toku zime ne troše mnogo hrane.Glavne rezerve meda ostavljene pčelama u jesen,namenjene su prolećnom razvoju pčela.Te rezerve,dopunjene omanjim prolećnim pašama i prolećnim prihranjivanjem pčela šećernim sirupom u svrhu bržeg razvoja,kao i unosom svežeg cvetnog praška,omogućuju bujan razvoj pčela za nastupajuću glavnu pašu.U proleće je potrošnja hrane vrlo velika.Ako tada vreme zahladi,potršnja meda se još više povećava pa nastaje velika opasnost da pčele stradaju zbog nastašice hrane. Pojedini pčelari su u jesen veoma lakomisleni.Ne dopunjavaju svojim pčelama rezerve hrane kad im nisu dovoljne.Čak i kad pčele same prikupe dovoljnu zimnicu,iz proste navike i u jesen ih poneki pčelari lakomisleno pljačkaju.Uzmu im med koji bi im bio neophodan za zimovanje i brz prolećni razvoj,a ne daju im naknadu u šećernom sirupu.Takvi pčelari puni su sumnje da li će im pčele prezimiti ili ne.Oni su ti koji pčelama daju mednošećerne pogače kao predohranu još u toku zime,a to nastavljajui u proleće.Ovaj način prihranjivanja.kaže engleski pčelarski pisac E.B.Wedmore u knjizi "A MANUAL OF BEE KEEPING",može pčelama da spasi život,ali je fatalan za brzi prolećni razvoj legla. Dodavanje pčelama u toku zime mednošećernih ili šećernih pogača treba napustiti,a od njihove upotrebe u proleće treba pčelare odvraćati. Razumno i umesno je,ovaj ugledni pčelarski pisac nastavlja,da se mednošećerne i šećerne pogače upotrebe samo onda kad se ne mogu dati okviri sa medom iz rezerve ili šećerni sirup.Ako u proleće pčelama hrana nedostaje onda je mnogo bolje da im se s vremena na vreme, u toplijim danima,dodaje gust šećerni sirup umesto pogača. Za one pčelare koji ipak hoće da pčelama daju pogače,preporučujem im mednošećerne pogače (testo)ispred šećernih.One su bolje po sastavu(med i šećer je bolji nego voda i šećer),lakše ih je praviti a mekše su i lakše ih je postaviti ispod poklopne daske da ovu pri tom ne podižu pa se tako ne rashlađuje pčelinje gnezdo.Ali mednošećerne pogače dolaze u obzir samo pod uslovom da je med sigurno iz zdravih pčelinjih društava,jer medom iz obolelih društava prenela bi se bolest i na zdrava. Izneću ovde neke načine pravljenja mednošećernih i šećernih pogača,sa odnosima pojedinih sastojaka,što omogućava da kvalitet pogače bude bolji. MEDNOŠEĆERNO TESTO-POGAČE Mednošećerne pogače(testo)se prave mešanjem medaiz zdravih društava sa šećerom u prahu u srazmeri:jedan deo meda na dva i po dela šećera u prahu po težini.Prvo se stavlja šećer u prahu u jedan sud,pa se preko njega postepeno dodaje do 40*C topao med (približno toplini čovekovog tela) i neprestano meša,a potom mesi kao testo za hleb,dok se nedobije testo koje se ne lepi za prste i ne razliva kad mu se da određeni oblik.Akoje testo suviše mekano onda mu se dodaje još malo šećera u prahu i ponovo mesi.Na ovaj način se pravi i mednošećerno resto KANDI kada se matice transportuju pomoću kaveza ili se dodaju pčelama radi zamene u kavezima zatvorenim mednošećernim testom. ŠEĆERNE POGAČE Šećerne pogače-testo koje se prodaje po veoma visokim cenama,mogu pčelari sami da prave,da budu dobre i da ih ove koštaju samo nešto malo više od cene šećera.Prema receptu engleskog pčelarskog stručnjaka i pisca Herrod Hampsall-a dobre šećerne pogače prave se na sledeći način: U emajlirani sud se sipa topla voda i šećer u odnosu 1:4,8 tj.jedan deo vode po težini na četiri i osamdesetina delova čistog kristal šećera.Sud sa ovom mešavinom stavlja se na jaču vatru i neprestano meša.Mešanje je veoma važno zato da smesa kuvanjem ne zagori,što bi bilo štetno za pčele.Kad se šećer dobro rastvori u taj rastvor sipa se na svaki litar vode koji sadrži taj rastvor,jedan gram polovina male kašikice vinske kiseline(Acidum tartaricum L.)engleski naziv :Cream of Tartar).Ova kiselina šećernoj pogači daje umerenu mekoću i blagu vlažnost pa je takvu lakše istanjiti i dati joj podesan oblik za stavljanje u košnicu.Pošto se doda vinska kiselina,neprestano se masa meša i dalje na nešto pojačanoj temperaturi,sve dok ne počne da ključa.Uz neprestano mešanje pusti se da ključanje traje 2-3 min.Tada se lonac skine sa vatre i vrši proba da li je kuvanje završeno Na hladan tanjir stavi se kašičica kuvane mase i tu meša,da bi se brže ohladila.Ako se ohlađena masa ne lepi za prste kuvanje je završeno.Ako se lepi treba lonac vratiti na vatru i neprestano mešajući pustiti da ključa još pola minuta i ponovo vršiti probu. Pošto se uspešno završi proba sud se skida sa vatre i dalje meša dok se masa ne ohladi na oko 40*C.Na toj temperaturi sirup počinje da se zgušnjava i dobija beličasti izgled.Pre nego se stvrdne masu treba izliti u pripremljene najlon kese najbolje one za zamrzivač zapremine 3 kg.stavljati približno 700-1000 gr.mase u jednu kesu,istanjiti na oko 7 mm.U toj debljini pogača može da se postavi u prostor između satonoša okvira,na kojima je pčelinje klube,i poklopne daske.Treba samo paziti da postavljena pogača nipošto ne podigne poklopnu dasku sa normalnog ležišta,da ne bi nastali otvori kroz koje bi se rashlađivalo pčelinje gnezdo Prilikom postavljanja pogača u košnice svakoj se gornji deo najlon kese iseče i odbaci.Pogača se stavlja na satonoše okvira tako da leži na donjoj neisečenoj polovini najlon kese.Gornja strana pogače je otvorena i za pčele pristupačna po ivicama sa svih strana.

PCELARSTVO SLIKE RAZNO

EVO NEKIH SLIKA IZ SLANKAMENA 5.10.2014 29.06.2013 Zagubica Suvi Do (POD)

ZAZIMLJAVANJE PCELINJIH ZAJEDNICA

Zazimljavanje pcela najvazni je posao u jesenjim mesecima. Kako sada posejemo tako cemo poznjeti sledece godine. Da bi drustvo kvalitetno prezimilo mora imati dovoljne kolicine pravilno rasporedjene hrane. Za zimovanje jednog jaceg pcelinjeg drustva potrebno mu je ostaviti 20-25kg meda. Kod DB-12 pcelinje drustvo treba zimiti na 8-9 ramova. Kao sto rekoh hrana mora biti pravilno rasporedjena. U sredini se stavljaju 2 rama sa vijencima meda, sirokim 5-15 cm, na gornjoj polovini, a ostali dio rama treba biti prazan da bi tu pcele mogle formirati klube. Ostale ramove, koji su puni meda, treba staviti podjednako sa obe strane 2 sredisnja rama. Postoji jos jedan nacin, koji je mozda i najbolji. Posle zavrsene pcelinje pase i vadjenja meda za vrcanje ne dirati vise nista jer ce pcele napraviti raspored hrane za zimu kako to njima odgovara.Obavezno je napomenuti da kada se obavi posao sa zazimljavanjem treba staviti na leta CESLJEVE,koji sluze da zastiti kosnicu od miseva i drugih stetocina.

MATICNA RESETKA

Matična rešetka je poznata kao dopunski element košnice ali koji nije baš obavezan. Ta njena neobaveznost čini je u praksi prihvatljivom, ali vrlo često i neprihvatljivom. Razlozi za upotrebu matične rešetke su brojni ali isto toliko pčelara ima razloge i da je ne prihvati. I u jednom i u drugom slučaju može se govoriti da su razlozi uglavnom opravdani. Da bi se uopšte mogla analizirati svrsishodnost upotrebe matične rešetke primarno je pre svega imati postavljene tehnološke ciljeve koji se žele ostvariti u pojedinim procesima pčelarske proizvodnje. Ako se, npr. radi o tehnologiji odgajanja matičnjaka ili proizvodnji mleča u košnicama sa prisustvom matice, maticna rešetka svakako mora biti obavezan element košnice. Kada se radi o pčelarenju na med u uslovima tihih livadskih i drugih paša, gde se dnevni unos kreće oko 1 kg., tada je upotreba matične rešetke veoma značajna. Ukoliko matica u tim uslovima nije ograničena na manji prostor, leglo će se u košnici neograničeno širiti tako da za pčelara praktično meda neče ni ostati. Jasno je da bi ovakav unos nektara stimulativno delovao na razvoj legla a samim tim i na nepotrebno umnožavanje pčelinje zajednice osim ako nije u planu neka kasnija paša jačeg intenziteta kojom bi bili kompenzovani prinosi koji bi se ostvarili na toj tihoj paši. Osnovna funkcija matične rešetke je da ograniči plodišni prostor za razvoj legla, odnosno da onemogući matici polaganje jaja u medišnim okvirima. Time se čuva čistoća i prirodna boja meda i neugrožava kasnije čuvanje saća od napada voskovog moljca . Poznato je da voskov moljac uglavnom ne napada devičansko saće, već samo saće u kojem je već bilo leglo. Neki pčelari pokušavaju da sa manjim brojem okvira u medištu dobiju saće sa dubljim ćelijama u kojima matica po pravilu ne zaleže, ali se time stvara drugi problem. Naime , med u takvom saću veoma teško sazreva i po pravilu iako je poklopljen ostaje ređi, odnosno sa većim procentom vlažnosti od meda iz normalnih ćelija. Postoje dva osnovna standardna tipa rešetki i to jedan sa okvirom koji ima dimenzije spoljnih mera košnice i neuokvirene koje se postavljaju na satonoše, odnosno imaju unutrašnje mere košnice. Kod ovih poslednjih se propustljivost pčela iz plodišta u medište bitno smanjuje jer rešetka velikom površinom praktično naleže na satonoše. Veliki deo preostalih otvora pčele zatvore voskom i tako kretanje pčela kroz rešetku postaje još sporije što na jakim pašama dovodi do velike blokade plodišta, zastoja u razvoju legla a samim tim i stvaranja uslova za pojavu rojevog nagona. Uokvirene matične rešetke povećavaju razmak izmedu plodišnih i medišnih okvira, a poznato je da svaki razmak veci od 7 mm pčele nadograduju zapercima u želji da ostvare vezu izmedu plodišta i medišta. Ovi zaperci takođe utiču na smanjenje prostora za kretanje pčela ali ipak u mnogo manjoj meri nego što je to slučaj kod rešetki koje se nalaze direktno na satonošama. Uokvirene rešetke mogu biti izrađene sa letom ili bez leta. Tehnološki gledano rešetke sa letom su funkcionalnije iz razloga što kroz njega pčele mogu direktno komunicirati sa prirodom bez provlačenja kroz rešetku, ali i zbog mogućnosti izletanja trutova ako na medištima nemamo pomoćna leta. Uvažavajući sve iznešene činjenice logično je da cemo se odlučiti za nabavku uokvirenih matičnih rešetki sa letom ali pre toga je potrebno još jednom sagledati pozitivne i negativne posledice pčelarenja sa ili bez rešetke, naravno na jakim intenzivnim pašama jer smo konstatovali da je na tihim pašama rešetka neophodna. Intenzivna paša LR košnicom bez upotrebe matične rešetke Pozitivni efekti: Jednostvna priprema društava za pašu. Na početku paše dodaju se medišni nastavci sa izgradenim saćem. Ako nema dovoljno izgradenog saća može se staviti 4-5 okvira sa satnim osnovama. Kada se ovaj medišni nastavak popuni sa preko 50% nektara, a u izgledu je duže trajanje paše, ispod njega treba podbaciti još jedan medišni nastavak ili polunastavak. Negativni efekti: Matica često ulazi u medište i zaleže izvestan broj okvira sa medom zbog čega se bitno smanjuje količina meda za vrcanje ali i ostavlja već opisane posledice, pa kvalitet medišnog saća a samim tim i kvalitet meda koji bi se iz tog saća vrcao. Oduzimanje okvira sa medom je veoma otežano i dugotrajno jer se mora pojedinačno vaditi svaki okvir i sa njega stresati pčele. Vrlo često se dešava da na tim okvirima i matica koja se na taj način može lako izgubiti. Vađenje okvira sa medom za vrcanje, obavlja se izvesno vreme po završetku paše, kada pčela zbog prekida paše mogu biti razdražljive, agresivne ali i sklone grabeži. Intenzivna paša sa upotrebom matične rešetke Pozitivni efekti: • matica neće zalegati u medišne okvire pa će med i saće sačuvati svoju prirodnu boju i čistoću; • postavljanjem bežalice po završetku paše i sazrevanju meda biće omogućeno brzo i jednostavno oduzimanje mednih nastavaka. • Manipulacijom sa nastavcima moguće je izbeci eventualnu pojavu rojevog nagona. negativni efekti: • u periodu pripreme društava za pašu potrebno je uložiti dodatni napor da se u društvu pronađe matica a eventualno prepakuju okviri i postavi matična rešetka. Ako pčelarimo sa LR košnicom i ako smo se konačno odlučili da koristimo matičnu rešetku, priprema košnica za ovakav način pčelarenja počinje već od ranog proleća. Uslov za pripremu ove tehnologije je da na gornjem telu plodišta postoji pomoćno leglo. U ovm nastavku ce se pri kraju zime, ako smo pravilno uzimile pčele, naći i pčelinje klube. Već tada pčele ce kroz pomoćno leglo u najvećem broju i komunicirati sa prirodom. U ovom telu u blizini pomoćnog leta formiraće se i prvo leglo i kasnije širiti sve dok pčele i leglo ne popune kapacitet tog tela. Tada nećemo vršiti uobičajenu ozmenu plodišnih nastavaka već ćemo proširivanje plodišta obavljati tako što ćemo okvire sa medom a potom i okvire sa zrelim izlazećim leglom iz gornjeg nastavka spustiti u donji. Svako proširivanje legla radićemo u skladu sa količinom pčela u košnici koje treba da održavaju pravilnu mikroklimu u zoni legla ali i u skladu sa vremenskim i pašnim uslovima u tom periodu. Ukoliko bismo zamenili mesta plodišnim nastavcima, uskoro bi se veliki broj mladih pčela koje nisu izletale a kasnije i novoizleženih pčela, orijentisao na leto na podnjači što nam svakako nije cilj. Uostalom u višegodišnjoj praksi uočili smo da vrlo često izmena plodišnih nastavaka može biti i kontra produktivna, ako kasniji vremenski i pašni uslovi nisu bili povoljni, zbog čega je često dolazilo do dužeg zastoja u razvoju pčelinje zajednice. Ako su ovi uslovi povoljni i ako je zajednica dovoljno razvijena matica i sama prede i zaleže okvire u donjem plodišnom nastavku. Ceo postupak proširenja pčelinjeg gnezda, dodavanja okvira sa satnim osnovama kao i tehnologija pčelarenja sa matičnom rešetkom dat je u knjizi pod naslovom “Prolećni razvoj društava u LR košnicama i tehnologija pčelarenja na prolećno-letnjim pašama”.

O PCELARSTVU

Evo ovde mozete procitati nesto o uvodu u pcelarstvo i pcelarenje.

Pčelarstvo je specifična grana stočarstva kojoj stočar nije nužno vezan za vlastito zemljište. Osobu koja se bavi pčelarstvom nazivamo pčelarom. U pčelarstvu razlikujemo seleće pčelarstvo (u kojem pčelar seli košnice u blizinu paše ovisno o godišnjem dobu) i stacionirano pčelarstvo kod kojeg je pčelar smješta košnice uglavnom na jednoj lokaciji i, kao noviju granu, ekopčelarstvo. Pčelari su specifična vrsta stočnih proizvođača jer ne ovise o svom zemljištu, često ga ni nemaju ili imaju vrlo malo. Uz med, važan proizvod pčelarstva su i pčelinji otrov, matična mliječ, pčelinji vosak i propolis. Cvjetna pelud nije direktan proizvod pčela već je pčele sakupljaju sa cvijeća i unose u košnicu. U pčelarstvu nalazimo i druge proizvode koji su nastali obradom pčelinjih proizvoda kao npr. gvirc, medovina, medena rakija, liker od meda, propolis kocke, medenjaci i drugo.

KOSNICA LR

LR ili Langstrot Rutova košnica To je košnica koja se sastoji od tri jednaka nastavka vanjske visine 242 mm. LR okvir je vanjske visine 232 mm dok je dužina satonoše 480mm. To je za 1cm duže od satonoše kod (DB okvira, a po visini čak za 7,00 cm kraće od (okvira kod DB košnice. U novije vrijeme, ustalilo se nekoliko načina uzgoja pčela u ovim košnicama. Po jednom, dva nastavka se koriste za plodište i međusobno im se mijenjaju mjesta. To je poticaj za razvoj legla, a kao mjeru protiv rojenja posebno preporučuju umetanje trećeg nastavka sa satnim osnovama ili izgrađenim saćem između ta dva.', ' LR košnice u pčelinjaku. To je košnica koja se sastoji od tri jednaka nastavka vanjske visine 242 mm. Okvir je vanjske visine 232 mm a dužina satonoše je 480 mm. To je za 1 cm duže od satonoše DB okvira, a po visini za 7 cm kraće. U novije vrijeme, ustalilo se nekoliko načina gajenja pčela u ovim košnicama. Po jednom, dva nastavka se koriste za plodište i međusobno im se mijenjaju mjesta. To je poticaj za razvoj legla, a kao mjeru protiv rojenja posebno preporučuju umetanje trećeg nastavka sa satnim osnovama ili izgrađenim saćem između ta dva. Kada je društvo uzimljeno s mnogo pčela i hrane u gornjem nastavku, dobra matica već na početku proljeća ispuni leglom gornji nastavak i spusti se u donji. To je vrijeme da se zamjene mjesta nastavcima i ako je potrebno kasnije, još jednom. Po takvom načinu pčelarenja, pčelinja društva bi trebala imati pred bagremovu pašu najmanje dva puna nastavka pčela. Onda im se mogu dodati i po dva LR tijela za medište. Prilikom pripreme društava za zimu, preporučuje se iznad plodišnog nastavka staviti nastavak sa zapečaćenim medom (15-20 kg) a u čiju sredinu se stave 2-3 okvira s leglom odozdo i većom mednom kapom (ili bar okviri s velikom mednom kapom i praznim saćem ispod). Na taj način se osigurava da zimsko klube zahvati i gornji nastavak i da krajem zime ne ostane u donjem bez hrane. Treba napomenuti da takav način pčelarenja nije lako ostvariti i da se u praksi ipak najčešće mora raditi i pojedinačnim okvirima, a ne nastavcima. To je najprije iz razloga što pčelinje zajednice nisu dovoljno jake i što nemaju velike zalihe hrane. Rad LR košnicom tada može biti prilično kompliciran, posebno za početnike.

PRIHRANA PCELINJIH ZAJEDNICA

PRIHRANA PČELA Raspored hrane i legla Prihrana pčela je tema oko koje se spore mnogi pčelari. Jedni hvale sirup, drugi pogače, treći su protiv prihrane uopšte (al i oni prihranjuju). Svaki pčelar uglavnom ima "svoj" recept i za jedno i za drugo i tako dalje. Jedina stvar oko koje se svi slažu je da se košnici ne prilazi sprijeda, ali i tu ima izuzetaka. Ja ću pokušati objasniti kako to radim na svojim pčelinjacima. Zastupam mišljenje da moramo pratiti naučne stavove i iskustva poznatih teoretičara i praktičara, ali prije svega potrebe naših pčela. U praksi razlikujemo uglavnom tri razloga za prihranu: prihrana iz nužde, kad primjetimo da su naše pčele ili neko od pčelinjih društava ostali bez hrane, a u prirodi nema paše, stimulativno prihranjivanje kad želimo da stimulišemo maticu na veće polaganje jaja i dopunjavanje zimskih zaliha. Prihranjivati možemo tečnom (sirup) ili suvom (pogače) hranom. Za koju vrstu prihrane ću se odlučiti zavisi od godišnjeg doba, vremenskih i pašnih uslova, udaljenosti pčelinjaka, raspoloživog vremena, finansijskih sredstava kojima raspolažem, kao i od cilja koji želim tom prihranom postići. Tečnu hranu uglavnom treba izbjegavati u bespašnim periodima ljeta zbog opasnosti od izazivanja grabeži na pčelinjaku. Isto tako, u rano proljeće, kad se noćne temperature puno spuštaju, pčele nisu u stanju da prerade dodati sirup, pa može da prokisne. Prihrana iz nužde: Prva pogača je potrošena Iako se svaki pčelar trudi da mu sva društva na pčelinjaku budu ujednačena po snazi i zalihama hrane, to često ne uspjevamo iz više razloga. Navest ću samo neke: razlika u kvalitetu matice, postojanje tihe grabeži na pčelinjaku, stepen zaraženosti varoom, opšte zdravstveno stanje pčelinje zajednice i sl. Društvo za koje u kasnu jesen ustanovim da je ostalo bez hrane nikad ne prihranjujem iz razloga što pčele dodatu hranu ne mogu preraditi, a ako im dodajem okvirove sa medom, njih mi je teško prilagoditi obliku klubeta, pošto znamo da pčele klube formiraju na mjestu poslednjeg legla. Takvo društvo jednostavno pripojim drugom jakom društvu koje ima dovoljno hrane, ne remeteći postojeći raspored hrane u tom društvu. U ostalim periodima društva koja moram prihraniti iz nužde prihranjujem u zavisnosti od spoljne temperature i opštih pašnih uslova. U rano proljeće dok su noću još niske temperature, društvima koja su ostala bez hrane dodajem pune okvirove meda iz rezerve, a ako njih nema onda dodajem stimulativne pogače, a u nekim slučajevima kao prva pomoć može poslužiti i šećer u kristalu ili mljeveni šećer. U bespašnom periodu, kad su vani visoke temperature takođe je bolje koristiti čvrstu hranu zbog opasnosti od grabeži. Stimulativno prihranjivanje: Kada želimo da maticu stimulišemo na veće polaganje jaja, a u prirodi nema dovoljno paše, onda koristimo stimulativno prihranjivanje. Osnovna karakteristika ovog prihranjivanja je da se hrana daje u kontinuitetu i u manjim obrocima. U proljeće je najekonomičnije korišćenje "automatske hranilice" (pod uslovom da smo ostavili dovoljne rezerve hrane). Automatsku hranilicu dobijemo jednostavnim okretanjem plodišta za 180oC. Pčele hranu deponuju na strani košnice koja je daleko od leta radi lakše odbrane od tuđica, a leglo gaje bliže letu zbog potrebe za kiseonikom, ovom rotacijom stvorili smo raspored koji je pčelama neprirodan. Pošto ne trpe da im se hrana nalazi blizu leta, one se odmah trude da je prenesu na suprotnu stranu, čime stvore utisak da hrana dolazi spolja što maticu stimuliše na veće polaganje jaja. Identičan efekat se dobija stavljanjem magacina (polunastavak sa medom) na podnjaču ispod plodišta, jer pčele ne trpe med ispod sebe i svim silama se trude da ga prenesu iznad legla. Ukoliko ne raspolažem u košnici rezervama hrane koje mogu iskoristiti kao automatsku hranilicu, onda pčelama dodajem stimulativne pogače. Stimulativno prihranjivanje sirupom ne koristim, jer se moje pčele nalaze na dva lokaliteta, a oba su od mog stana udaljena po 17 kilometara, u različitim pravcima, zbog čega moram posebno obratiti pažnju na ekonomičnost izabrane metode. Stimulativno prihranjivanje šećernim sirupom preporučujem samo pčelarima čiji su pčelinjaci uz kuću. Dopuna zimskih zaliha: Znamo da u avgustu počinje pčelarska godina, a to je zbog toga što od priprema za zimu koje uradimo u tom mjesecu zavisi rezultat u idućoj godini. Moramo poznavati i bitne faktore koji utiču na uspješno prezimljavanje naših pčela, a to su: Snaga, brojnost i zdravstveno stanje naših pčela, dovoljno kvalitetne hrane koja je pravilno raspoređena u košnici odsustvo vlage u košnici i obezbjeđen mir na pčelinjaku Tvrdnja da će pčelama biti hladno zbog ovog ili onog je definitivno netačna. Ja se trudim da u avgustu uradim gotovo sve pripreme za zimu, tako da od prvog septembra uglavnom rijetko odlazim na pčelinjak. U tom mjesecu se radi poslednje ljetno tretiranje protiv varoe, koju treba u novembru ili decembru dotući oksalnom kiselinom. Ja svakom društvu u avgustu ostavim oko 15 kilograma meda (polunastavak dobijen na prvoj paši u proljeće), a onda im dodam po 5 kilograma šećera u sirupu u omjeru 1:1. Sirup ne treba kuvati, jer kuvani sirup razdražuje pčele i izaziva grabež. Ja ga jednostavno rastvorim u proključaloj vodi koju skinem sa šporeta. U taj sirup kad se ohladi nakapam soka od limuna i dajem ga u većernjim satima u što večim obrocima, u 2 do 3 obroka, zavisno od hranilica kojima raspolažem. Trudim se da prihranu završim najkasnije do kraja avgusta. Kad završim zimsku dopunu, regulišem ventilaciju i pčele uglavnom ne diram do novembra mjeseca. Treba izbjegavati prihranu u septembru i kasnije, jer se time nepotrebno iscrpljuju zimske pčele, koje moraju odgojiti prvo leglo u narednoj godini. Profesor Kulinčević je ovu tvrdnju dokazao i praktičnim ogledima, jer su pčele koje su prihranjivane u septembru imale znatno više uginulih pčela u toku zime u odnosu na pčele koje su prihranjivane u avgustu. Tokom cijele godine trudim se da izdvojim stare tamne okvirove u poseban polunastavak, a pošto u njima najčešće ima i meda, te nastavke u avgustu stavljam ispod plodišta, čime dobijam automatsku stimulativnu hranilicu, a u jesen ili proljeće te okvirove sada prazne, oduzimam i topljenja. U toku svake godine nastojim promjeniti 30 do 50 % plodišnog saća.