POGACA ZA PCELE

Do proleća pčele obično ne stradaju od gladi,osim u izuzetnim slučajevima,i to krivicom pčelara kada im se u jesen ne obezbede dovoljne količine meda.Pčele u toku zime ne troše mnogo hrane.Glavne rezerve meda ostavljene pčelama u jesen,namenjene su prolećnom razvoju pčela.Te rezerve,dopunjene omanjim prolećnim pašama i prolećnim prihranjivanjem pčela šećernim sirupom u svrhu bržeg razvoja,kao i unosom svežeg cvetnog praška,omogućuju bujan razvoj pčela za nastupajuću glavnu pašu.U proleće je potrošnja hrane vrlo velika.Ako tada vreme zahladi,potršnja meda se još više povećava pa nastaje velika opasnost da pčele stradaju zbog nastašice hrane. Pojedini pčelari su u jesen veoma lakomisleni.Ne dopunjavaju svojim pčelama rezerve hrane kad im nisu dovoljne.Čak i kad pčele same prikupe dovoljnu zimnicu,iz proste navike i u jesen ih poneki pčelari lakomisleno pljačkaju.Uzmu im med koji bi im bio neophodan za zimovanje i brz prolećni razvoj,a ne daju im naknadu u šećernom sirupu.Takvi pčelari puni su sumnje da li će im pčele prezimiti ili ne.Oni su ti koji pčelama daju mednošećerne pogače kao predohranu još u toku zime,a to nastavljajui u proleće.Ovaj način prihranjivanja.kaže engleski pčelarski pisac E.B.Wedmore u knjizi "A MANUAL OF BEE KEEPING",može pčelama da spasi život,ali je fatalan za brzi prolećni razvoj legla. Dodavanje pčelama u toku zime mednošećernih ili šećernih pogača treba napustiti,a od njihove upotrebe u proleće treba pčelare odvraćati. Razumno i umesno je,ovaj ugledni pčelarski pisac nastavlja,da se mednošećerne i šećerne pogače upotrebe samo onda kad se ne mogu dati okviri sa medom iz rezerve ili šećerni sirup.Ako u proleće pčelama hrana nedostaje onda je mnogo bolje da im se s vremena na vreme, u toplijim danima,dodaje gust šećerni sirup umesto pogača. Za one pčelare koji ipak hoće da pčelama daju pogače,preporučujem im mednošećerne pogače (testo)ispred šećernih.One su bolje po sastavu(med i šećer je bolji nego voda i šećer),lakše ih je praviti a mekše su i lakše ih je postaviti ispod poklopne daske da ovu pri tom ne podižu pa se tako ne rashlađuje pčelinje gnezdo.Ali mednošećerne pogače dolaze u obzir samo pod uslovom da je med sigurno iz zdravih pčelinjih društava,jer medom iz obolelih društava prenela bi se bolest i na zdrava. Izneću ovde neke načine pravljenja mednošećernih i šećernih pogača,sa odnosima pojedinih sastojaka,što omogućava da kvalitet pogače bude bolji. MEDNOŠEĆERNO TESTO-POGAČE Mednošećerne pogače(testo)se prave mešanjem medaiz zdravih društava sa šećerom u prahu u srazmeri:jedan deo meda na dva i po dela šećera u prahu po težini.Prvo se stavlja šećer u prahu u jedan sud,pa se preko njega postepeno dodaje do 40*C topao med (približno toplini čovekovog tela) i neprestano meša,a potom mesi kao testo za hleb,dok se nedobije testo koje se ne lepi za prste i ne razliva kad mu se da određeni oblik.Akoje testo suviše mekano onda mu se dodaje još malo šećera u prahu i ponovo mesi.Na ovaj način se pravi i mednošećerno resto KANDI kada se matice transportuju pomoću kaveza ili se dodaju pčelama radi zamene u kavezima zatvorenim mednošećernim testom. ŠEĆERNE POGAČE Šećerne pogače-testo koje se prodaje po veoma visokim cenama,mogu pčelari sami da prave,da budu dobre i da ih ove koštaju samo nešto malo više od cene šećera.Prema receptu engleskog pčelarskog stručnjaka i pisca Herrod Hampsall-a dobre šećerne pogače prave se na sledeći način: U emajlirani sud se sipa topla voda i šećer u odnosu 1:4,8 tj.jedan deo vode po težini na četiri i osamdesetina delova čistog kristal šećera.Sud sa ovom mešavinom stavlja se na jaču vatru i neprestano meša.Mešanje je veoma važno zato da smesa kuvanjem ne zagori,što bi bilo štetno za pčele.Kad se šećer dobro rastvori u taj rastvor sipa se na svaki litar vode koji sadrži taj rastvor,jedan gram polovina male kašikice vinske kiseline(Acidum tartaricum L.)engleski naziv :Cream of Tartar).Ova kiselina šećernoj pogači daje umerenu mekoću i blagu vlažnost pa je takvu lakše istanjiti i dati joj podesan oblik za stavljanje u košnicu.Pošto se doda vinska kiselina,neprestano se masa meša i dalje na nešto pojačanoj temperaturi,sve dok ne počne da ključa.Uz neprestano mešanje pusti se da ključanje traje 2-3 min.Tada se lonac skine sa vatre i vrši proba da li je kuvanje završeno Na hladan tanjir stavi se kašičica kuvane mase i tu meša,da bi se brže ohladila.Ako se ohlađena masa ne lepi za prste kuvanje je završeno.Ako se lepi treba lonac vratiti na vatru i neprestano mešajući pustiti da ključa još pola minuta i ponovo vršiti probu. Pošto se uspešno završi proba sud se skida sa vatre i dalje meša dok se masa ne ohladi na oko 40*C.Na toj temperaturi sirup počinje da se zgušnjava i dobija beličasti izgled.Pre nego se stvrdne masu treba izliti u pripremljene najlon kese najbolje one za zamrzivač zapremine 3 kg.stavljati približno 700-1000 gr.mase u jednu kesu,istanjiti na oko 7 mm.U toj debljini pogača može da se postavi u prostor između satonoša okvira,na kojima je pčelinje klube,i poklopne daske.Treba samo paziti da postavljena pogača nipošto ne podigne poklopnu dasku sa normalnog ležišta,da ne bi nastali otvori kroz koje bi se rashlađivalo pčelinje gnezdo Prilikom postavljanja pogača u košnice svakoj se gornji deo najlon kese iseče i odbaci.Pogača se stavlja na satonoše okvira tako da leži na donjoj neisečenoj polovini najlon kese.Gornja strana pogače je otvorena i za pčele pristupačna po ivicama sa svih strana.