Salas 12.12.2014 Suvi Do Zagubica

FACELIJA

Jedan broj pčelara uveliko gaji medonosnu biljku faceliju i na taj način najdirektnije utiče na dužinu perioda i obim pčelinje paše. U selu Donjem Brocu kod Bijeljine po gajenju ove medonosne biljke pročuli su se ugledni pčelari braća Ljubojevići – Milorad i Jovan, koji su i afirmisani proizvođači sjemena ove biljke. Facelija je porijeklom iz Sjeverne Amerike i rasprostranjena je u Srednjoj i Južnoj Americi, Meksiku i Peruu, uglavnom u planinskim predjelima. Ova jednogodišnja zeljasta biljka je stigla u Evropu 1832. godine. Smatraju je najmedonosnijom biljkom jer se sa jednog hektara može dobiti i 500 kilograma meda. Med je prvorazredan, svijetlo-žut ili bezbojan, dugo ostaje u tečnom stanju, vrlo prijatnog ukusa i mirisa, i odličnog je kvaliteta. Kad kristališe blijede je boje i sitnih kristala, pa je prikladan za pripremanje mednih pasta. Polen je plavičaste boje, presudan za razvoj pčelinjeg društva u jesen i dobro prezimljavanje. Vegetacioni period je oko 120 do 140 dana, od sjetve do fiziološke zrelosti sjemena. U našim krajevima njen značaj za pčelarstvo je veliki jer se na našim prostorima poslije bagrema i bagremca veoma često dešava bespašni period, koji traje do suncokreta. A suncokreta je u Republici Srpskoj još uvijek malo na poljima. Facelija nudi mogućnost da se pravilno odgovori na problem junske bezpaše i da se društvo adekvatno pripremi za sve lošije i lošije pašne uslove u julu mjesecu. Kada je riječ o morfološko-biološkim osobinama, korijen joj je vretenast, stablo uspravno, jako maljavo, od 30 do 100 centimetara visine, dobro obraslo višćem. List je složen, malo rasječen, jako maljav. Cvijet je plavo-ljubičast ili modroplav, dekorativan, skupljen u klasolike cvasti i sastavljen od uvojaka (četiri do sedam) koji se obrazuju na vrhu stabla i bočnih grana. Cvjetovi su sitni, izduženi, u cvasti ima oko 40 do 70 cvjetova. Facelija je strano oplodna entomofilna biljka. Plod je višesjemena čaura, koja lako puca. Sjeme je ovalno i neravnomjerno sazrijeva. Pčelari koji žele da siju ovu poljoprivrednu kulturu moraju imati u vidu da su ulaganja značajna. Ukoliko nemate svoje zemljište, moraju se planirati sredstva za zakup, potom slijede troškovi: oranja i prepreme za sjetvu (tanjiranje), NPK đubrivo i troškovi njegovog rasturanja, prskanje preparatima protiv korova (dobra su iskustva sa treflanom i župilanom), sjeme, sjetva, valjanje, prskanje, skidanje sjemena kombajnom za djetelinu i na sve to valja dodati troškove transporta. Pored idealno obrađenog i nađubrenog zemljišta facelija zahtijeva i vlagu, a to znači da sa poslovima treba požuriti i obaviti ih dok ima dovoljno vlage, najbolje do 15. marta. Blagovremenom sjetvom rješava se i problem korova jer facelija kreće rano i pravi gust sklop tako da zaustavlja rast korovskih biljaka. Očigledno je da facelija dosta traži, ali zato veoma dosta daje. Unos je izvanredan pa se i najiskusniji pčelari prijatno iznenađuju kada vide šta vaga pokazuje. Danas u svijetu postoji veći broj sorata, holandske “Angelija” i “Julija”, ruska “Razjaneskaja” i domaće sorte stvorene u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Sorta “Julija” je dosta zastupljena na našim prostorima, nešto je bujnija pa daje veći prinos sjemena, a medonosna je i može dati 600 kilograma meda po hektaru. Facelija je leguminozna biljka i na njenom korijenu razvijaju se bakterije azotofiksatori sposobne da apsorbuju elementarni azot iz vazduha. Korijen facelije prodire u dubinu do 70 centimetara u gustom sklopu, popravlja strukturu zemljišta i nakon završene vegetacije izumire ostavljajući značajne količine azota u zemljištu. S obzirom da je pčelinja paša iz godine u godinu sve varljivija, bilo bi veoma značajno da se facelija nađe u plodoredu naših poljoprivrednih domaćinstava. Proizvodnja sjemena je veoma profitabilan posao, traženo je na tržištu (pa i stranom), a pčelari bi svakako imali najviše koristi.

TRUD,GLJIVA

Pečurka ili trud, kako se zove kod nas, je odlično sredstvo za dimilicu. U dimilici jako dugo traje i ima prijatan miris. Jedino je problem naći dovoljne količine ovog materijala, pa se na sajmovima pčelarstva prodaje pčelarima po pristupačnim cenama. Jednostavno isečem na komade i osušim bez kuvanja i tako može jako dugo da stoji sve do upotrebe. Na velikim pčelarskim farmama samo pečurku i koriste i dimilica se ne gasi po 5-6 sati najmanje dnevno. U dimilici može da se upali plinskim malim brenerom, ili ko nema brener može na dnu dimilice da se stavi malo parče potpaljene Hepo kockice za potpalu vatre koja je takodje veoma jeftina i tim plamenom brzo ce se upaliti pečurka. Ko i to nema može parčiće kartona ili delove korneta za pakovanje jaja u trgovinii da potpali pa njime da zapali sagorevajući materijal. Za kraće radove na pčelinjku koristim dobro osusene komade trulog mekog drveta (najčešće od vrbe) koje daje dosta veći dim od pečurke, ali dosta brže gori u dimilici. Isto se ova trulež može sakupiti, obično pored reke, osuši se i tako se cuva do upotrebe. Takodje često koristim i usitnjene delove kočanjke (šišarke) od okrunjenog kukuruza. Daju odličan obilan dim, a po nekima su solidno pomoćno sredstvo protiv varoe. Jedino je ovaj dim malo ljut za pčele i pčelara. Koristim po nekada, ali kada nemam medišne nastavke na košnicama i ljuske od očišćenih oraha. Daju jako gust dim, dugo traju u dimilici, ali se stvara neka garež u dimilici i po neka kap iz dimilice kao tamna mrlja padne na satonoše, ali se to lako odmah ocisti pčelarskim nožem. Mislim da ta mrlja osim estetskog izgleda nije ništa loše.

PRIPREMA PCELA ZA ZIMSKE DANE

PRIPREMA POGACE ZA POSTAVLJANJE U KOSNICU

DODAVANJE UTOPLJAVAJUCEG MATERIJALA (NOVINE)

Pcelar tokom zime treba zastititi pcelinje drustvo od mraza i vlage u kosnici.Mnogi pcelari stavljaju stiropor u kodnicu,ter papir ili slicno..Ja praktikuje i koristim obicne novine.Papir je dobar zato sto upija vlagu u kosnici i stiti pcelinje klube od hladnoce..

DODAVANJE POGACE I OKSALNA KISELINA

TRETIRANJE PCELA OKSALNOM KISELINOM

Oksalna kiselina se već odavno upotrebljava u tretiranju pčela protiv varoe, ali poslednjih godina se sve više preporučuje i o njoj se mnogo govori. Razlog tome je što spada u ekološka sredstva, što se posebno potencira u savremenom pčelarstvu. Oksalna kiselina se za tretiranje pčela primenjuje u vidu rastvora u šećernom sirupu i u vidu dima, koji nastaje kao posledica njene sublimacije (isparavanja). Iako je tretiranje sublimacijom (isparavanjem u posebnim napravama) pod dejstvom malih grejača, dosta jednostavno, ekonomično i brzo, ne preporučuje se zbog povećanog zagađenja same košnice (drveta) kristalima kiseline i veće opasnosti po pčelara pri tretiranju. Kao dosta pouzdan i efikasan način tretiranja, preporučuje se rastvor oksalne kiseline u šećernom sirupu. Koristi se topao sirup sa odnosom šećera i vode 1:1. Na 1 litar sirupa (oko 0,6kg šećera i 0,6l vode) dodaje se 35g oksalne kiseline (dihidrat oksalne kiseline), koja je u vidu praha. Kada se rastvori, može se pristupiti tretiranju pčela. Najpovoljniji trenutak je kada pčelinja društva ostanu bez legla, a to je u jesen, kada je temepratura vazduha preko 10 stepeni. Za tretiranje se može koristiti običan plastični špric, kojim se lako odmerava količina rastvora. Na svaku dobro zaposednutu "ulicu" pčela (prostor između dva rama) nakapava se (prska) 5ml rastvora, isključivo po pčelama, sa izvesne udaljenosti da bi se bar malo raspršila u kapi. Ukoliko ulica nije dobro zaposednuta, nakapava se srazmerno manje rastvora. Vrši se samo jedno tretiranje u sezoni i efikasnost je vrlo visoka. Više tretiranja na istu generaciju pčela bi imalo štetno dejstvo. Kao zaštitna sredstva pri radu, koriste se gumene rukavice i zaštitna maska.

RADOVI NA PCELINJAKU U DECEMBRU

Decembar je prvi zimski mesec kada zapravo postaje hladno i prestaje svakaki izlet pcela. Rad na pcelinjaku svodi se samo na proveru stanja, a posebno mira društva. Plasticnim ili gumenim crevom ciji se jedan kraj stavi u uvo, a drugi na leto, osluškuje se kako pcelinje društvo zimuje odnosno dali se normalno ponaša. Po zvuku koji dolazi iz košnice možemo vrlo pouzdano da utvrdimo da li pcelinje društvo normalno prezimljuje. Kad je zvuk jasan, ravnomeran, tih i dolazi iz neke dubine tada društvo normalno zimuje. Ako je zujanje pojacano to je znak da nešto nije u redu i to ili je društvo bez matice, ili je u košnici pretoplo ili nema dovoljno vazduha. Kod ovoga odmah mora da se pogleda leto da nije iznutra zatvoreno mrtvim pcelama kojima je bio skracen život usled zaraze varoom ili nešto nije u redu sa gornjom ventilacijom. Ako se primeti na letu usitnjeno sace i delovi pcela, a zujanje je pojacano, odmah moramo da posumnjamo da je u košnici ušao miš i uznemirava zimsko klube. Ako je zujanje oštro, a vrlo tiho to je znak da su zalihe hrane pri kraju, ili da se p?elinje klube našlo u nepovoljnom položaju, odnosno dalje od hrane, ili što je povezano s nedostatkom hrane, da je pcelama u klubetu hladno i da je temperatura u centru klubeta manja od 16OC, a na površini klubeta manja od 6OC. U svakom slucaju, to je znak da je pcelar negde pogrešio u pripremanju pcelinjeg društva za prezimljavanje. Sve što smo primetili i culi, odnosno problem koji se pojavio moramo upisati u naš dnevnik, da bi, kad se ukaže prilika mogli proveriti o cemu se radi ili da bi izvršili potrebnu intervenciju odmah, ako nam to vremenske prilike dozvoljavaju. Greške mogu da se isprave. Prošlog decembra ja sam intervenisao u dva slucaja. Kod prvog uspešno, a kod drugog neuspešno – društvo je uginulo kao što sevidi na slici zbog hrane. U prvom slucaju ulaz miša u košnicu kroz leto koje je bilo 1,5 cm visine. Košnica je uspešno sanirana, miš pobegao, a rastureno je gnezdo koje je napravljeno na tri okvira u polunastavku, koji je bio postavljen ispod nastavka, a podnjaca ocišcena od otpadaka saca i delova pcela i na kraju postavljen cešalj na leto (ovde se radi o mojoj greški nepostavljanja cešljeva na leto koje je bilo višlje od 1 cm.) U drugom slucaju društvo je uginulo jer je ostalo na jednom delu nastavka na pet okvira odvojeno od drugog dela nastavka s jednim okvirom mladog saca gde je bilo puno hrane. Ovde se radi o mojoj greški. Zaboravljen je jedan okvir s mladim sacem u sredini nastavka. Posebno je važno u decembru da se obavezno nadjemo na pcelinjaku kad je suncan i topao dan, a temperatura iznad 13OC, za vreme procisnog leta, jer u takvoj situaciji po izletu pcela možemo mnogo stvari da zakljucimo o stanju u pcelinjem društvu i njihovo ponašanje. Poželjno je da pcele preko zime imaju nekoliko procistnih letova u razmaku od po 4-6 nedelja što je garancija da ce pcele dobro prezimiti. Neophodno usavršavanje Za pcelara nema godišnjeg doba u koje bi mogao da kaže da nema posla. Decembar je mesec idealan i za edukaciju, odnosno teoretsko usavršavanje: citanje pcelarske literature (knjiga, casopisa), poseta kursevima i predavanjima koje organizuju pcelarska društva i slicno. Pcelari pocetnici za ovu vrstu priprema moraju da potroše najviše vremena, pošto njihove potrebe za teoretsko znanje je i najvece. Obogacujuci svoj knjižni fond, i svoje teoretsko znanje omogucice mladom pcelaru da lakše, bolje i uspešnije rešava prakticne probleme.

SAJAM MEDA ZAGUBICA 2013

VAROA

Varroa je rod nametnika, grinja koja napada medonosne pčele. Danas u 21 veku varroa kao nametnik i varoza kao bolest postaju jedan od najvećih svetskih problema u pčelarstvu. Grinja Varroa ako se ne tretira pčelinja zajednica preventivno, pravovremeno i adekvatnim sredstvima sposobna je zbog brzog razmnožavanja uništiti pčelinju zajednicu. To je problem kojeg danas ne može izbjeći ni jedan pčelar. Varroa kao nametnik pokazala je sposobnost stvaranja otpornosti na sredstva koja su se koristila u počecima. Pojedina su sredstva pokazala osim toga nedozvoljene i štetne ostatke u medu. Tokom godina varroa se sve više proučavala pa su otkrivene i neke alternativne metode lječenja i tretmana koji uključuju primjenu prirodnih i biotehničkih metoda suzbijanja i lječenja. Naravno ne postoji ni jedan univerzalan i pouzdan tretman. Od brojnih procedura pčelar mora svaku prilagoditi sebi i svom načinu pčelarenja. Razlikujemo sledeće vrste varroe: Varroa destructor - opasnija vrsta rasprostranjena po otovo cijelom svijetu koja napada Azijsku vrstu pčela - Apis cerana i Apis mellifera - Europsku medonosni pčelu Varroa jacobsoni - manje opasna grinja koja napada Azijsku medonosnu pčelu (Apis cerana) Varroza je bolest poklopljenog legla - većinom trutovskog i odraslih pčela uzrokovana grinjom varroe. Lječenje varroze složen je posao koji zahtjeva educiranog i odgovornog pčelara. Iako su te dvije varroe jacobsoni i destructor različitih populacija na pogled gotovo jednake njihovo se parazitsko ponašanje na europskoj medonosnoj pčeli (Apis mellifera) uvelike razlikuje. Tretman protiv varroe ne smije ostaviti tragove u pčelinjim proizvodima. Pčelar treba imati u vidu da svaki tretman koji utječe na varrou djeluje više ili manje na pčele. Pčela neke tretmane preživi isključivo zahvaljujući činjenici da je veća i otpornija od sićušne grinje nametnika koji ju urožava, ali pojedini tretmani negativno utječu na ionako kratak životni vijek pčele. Kako samo zdrava i jaka pčelinja zajednica pčelaru može osigurati dobru pčelarsku sezonu, svaki pčelar zna da je tretman u borbi protiv ove grinje nužan i da mora biti u skladu sa dosadašnjim stečenim iskustvima. Neka sredstva ako ih se primjenjuje na pogrešan način negativno utječu na pčelinju maticu, neka se ne smiju koristiti kad ima lela dok neka ne koristimo za vrijeme medonosnih paša.

POGACA ZA PCELE

Do proleća pčele obično ne stradaju od gladi,osim u izuzetnim slučajevima,i to krivicom pčelara kada im se u jesen ne obezbede dovoljne količine meda.Pčele u toku zime ne troše mnogo hrane.Glavne rezerve meda ostavljene pčelama u jesen,namenjene su prolećnom razvoju pčela.Te rezerve,dopunjene omanjim prolećnim pašama i prolećnim prihranjivanjem pčela šećernim sirupom u svrhu bržeg razvoja,kao i unosom svežeg cvetnog praška,omogućuju bujan razvoj pčela za nastupajuću glavnu pašu.U proleće je potrošnja hrane vrlo velika.Ako tada vreme zahladi,potršnja meda se još više povećava pa nastaje velika opasnost da pčele stradaju zbog nastašice hrane. Pojedini pčelari su u jesen veoma lakomisleni.Ne dopunjavaju svojim pčelama rezerve hrane kad im nisu dovoljne.Čak i kad pčele same prikupe dovoljnu zimnicu,iz proste navike i u jesen ih poneki pčelari lakomisleno pljačkaju.Uzmu im med koji bi im bio neophodan za zimovanje i brz prolećni razvoj,a ne daju im naknadu u šećernom sirupu.Takvi pčelari puni su sumnje da li će im pčele prezimiti ili ne.Oni su ti koji pčelama daju mednošećerne pogače kao predohranu još u toku zime,a to nastavljajui u proleće.Ovaj način prihranjivanja.kaže engleski pčelarski pisac E.B.Wedmore u knjizi "A MANUAL OF BEE KEEPING",može pčelama da spasi život,ali je fatalan za brzi prolećni razvoj legla. Dodavanje pčelama u toku zime mednošećernih ili šećernih pogača treba napustiti,a od njihove upotrebe u proleće treba pčelare odvraćati. Razumno i umesno je,ovaj ugledni pčelarski pisac nastavlja,da se mednošećerne i šećerne pogače upotrebe samo onda kad se ne mogu dati okviri sa medom iz rezerve ili šećerni sirup.Ako u proleće pčelama hrana nedostaje onda je mnogo bolje da im se s vremena na vreme, u toplijim danima,dodaje gust šećerni sirup umesto pogača. Za one pčelare koji ipak hoće da pčelama daju pogače,preporučujem im mednošećerne pogače (testo)ispred šećernih.One su bolje po sastavu(med i šećer je bolji nego voda i šećer),lakše ih je praviti a mekše su i lakše ih je postaviti ispod poklopne daske da ovu pri tom ne podižu pa se tako ne rashlađuje pčelinje gnezdo.Ali mednošećerne pogače dolaze u obzir samo pod uslovom da je med sigurno iz zdravih pčelinjih društava,jer medom iz obolelih društava prenela bi se bolest i na zdrava. Izneću ovde neke načine pravljenja mednošećernih i šećernih pogača,sa odnosima pojedinih sastojaka,što omogućava da kvalitet pogače bude bolji. MEDNOŠEĆERNO TESTO-POGAČE Mednošećerne pogače(testo)se prave mešanjem medaiz zdravih društava sa šećerom u prahu u srazmeri:jedan deo meda na dva i po dela šećera u prahu po težini.Prvo se stavlja šećer u prahu u jedan sud,pa se preko njega postepeno dodaje do 40*C topao med (približno toplini čovekovog tela) i neprestano meša,a potom mesi kao testo za hleb,dok se nedobije testo koje se ne lepi za prste i ne razliva kad mu se da određeni oblik.Akoje testo suviše mekano onda mu se dodaje još malo šećera u prahu i ponovo mesi.Na ovaj način se pravi i mednošećerno resto KANDI kada se matice transportuju pomoću kaveza ili se dodaju pčelama radi zamene u kavezima zatvorenim mednošećernim testom. ŠEĆERNE POGAČE Šećerne pogače-testo koje se prodaje po veoma visokim cenama,mogu pčelari sami da prave,da budu dobre i da ih ove koštaju samo nešto malo više od cene šećera.Prema receptu engleskog pčelarskog stručnjaka i pisca Herrod Hampsall-a dobre šećerne pogače prave se na sledeći način: U emajlirani sud se sipa topla voda i šećer u odnosu 1:4,8 tj.jedan deo vode po težini na četiri i osamdesetina delova čistog kristal šećera.Sud sa ovom mešavinom stavlja se na jaču vatru i neprestano meša.Mešanje je veoma važno zato da smesa kuvanjem ne zagori,što bi bilo štetno za pčele.Kad se šećer dobro rastvori u taj rastvor sipa se na svaki litar vode koji sadrži taj rastvor,jedan gram polovina male kašikice vinske kiseline(Acidum tartaricum L.)engleski naziv :Cream of Tartar).Ova kiselina šećernoj pogači daje umerenu mekoću i blagu vlažnost pa je takvu lakše istanjiti i dati joj podesan oblik za stavljanje u košnicu.Pošto se doda vinska kiselina,neprestano se masa meša i dalje na nešto pojačanoj temperaturi,sve dok ne počne da ključa.Uz neprestano mešanje pusti se da ključanje traje 2-3 min.Tada se lonac skine sa vatre i vrši proba da li je kuvanje završeno Na hladan tanjir stavi se kašičica kuvane mase i tu meša,da bi se brže ohladila.Ako se ohlađena masa ne lepi za prste kuvanje je završeno.Ako se lepi treba lonac vratiti na vatru i neprestano mešajući pustiti da ključa još pola minuta i ponovo vršiti probu. Pošto se uspešno završi proba sud se skida sa vatre i dalje meša dok se masa ne ohladi na oko 40*C.Na toj temperaturi sirup počinje da se zgušnjava i dobija beličasti izgled.Pre nego se stvrdne masu treba izliti u pripremljene najlon kese najbolje one za zamrzivač zapremine 3 kg.stavljati približno 700-1000 gr.mase u jednu kesu,istanjiti na oko 7 mm.U toj debljini pogača može da se postavi u prostor između satonoša okvira,na kojima je pčelinje klube,i poklopne daske.Treba samo paziti da postavljena pogača nipošto ne podigne poklopnu dasku sa normalnog ležišta,da ne bi nastali otvori kroz koje bi se rashlađivalo pčelinje gnezdo Prilikom postavljanja pogača u košnice svakoj se gornji deo najlon kese iseče i odbaci.Pogača se stavlja na satonoše okvira tako da leži na donjoj neisečenoj polovini najlon kese.Gornja strana pogače je otvorena i za pčele pristupačna po ivicama sa svih strana.

PCELARSTVO SLIKE RAZNO

EVO NEKIH SLIKA IZ SLANKAMENA 5.10.2014 29.06.2013 Zagubica Suvi Do (POD)